Mislim da sada bolje razumem šta moramo da uradimo, šta naši programi moraju da sadrže da bismo mogli da povučemo deo novca iz evropskih fondova.

Tokom njenog boravka u Londonu, razgovarali smo sa Ljubom Ivanović koja radi u Sektoru za međunarodnu saradnju i evropske integracije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije.

Ljuba je četiri nedelje stažirala u Department for Food Environment and Rural Affairs (DEFRA) u Londonu, zahvaljući našem programu profesionalnog usavršavanja u Velikoj Britaniji 2013/14. Ovaj program realizujemo u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije Republike Srbije uz podršku Britanske ambasade u Beogradu.

Ljuba nam priča o svojim utiscima posle par nedelja rada u Londonu.

Slobodno mogu da kažem da je DEFRA, kao pandan našem Ministarstvu u kome radim, zaista bila prava institucija za mene. Ovde radim u odeljenju koje je zaduženo za Zajedničku poljoprivrednu politiku Evropske unije. Trenutno se sprema velika reforma ove politike i naravno, svaka zemlja članica je zainteresovana da zaštiti svoja prava i interese, pa svi vrlo intezivno učestvuju u pregovorima oko novih reformi.

Pridružili ste se i britanskim kolegama na briselskim pregovorima o reformi Zajedničke poljoprivredne politike. Kako izgledaju ovi sastanci?

To su radni sastanci na kojima se prolazi član po član regulative, paragraf po paragraf sa svim zemljama članicama. Sve delegacije zemalja članica daju svoje komentare i postavljaju pitanja, počevši od čisto tehničkih stvari (kao što su u kom uglu dokumenta treba da stoji logo Evropske unije), pa do mnogo važnijih stvari kao što je pitanje da li je potrebno povećati broj inspekcija. U suštini, tačno možete da vidite razliku između novih članica koje ili ne postave nijedno pitanje ili postave neko jako tehničko, nesuštinsko pitanje, i onda vidite malo verziranije zemlje članice koje mnogo više ulaze u suštinu, mnogo više se bore za svoja prava, odnosno zastupaju svoje nacionalne interese i gledaju da utiču na odluku koja će biti doneta tako da najviše odgovara njihovoj zemlji.

Da li mislite da će ovo konkretno iskustvo biti korisno u Vašem daljem radu i učešću u procesu evrointegracija Srbije?

Na ovim sastancima se sve svodi na lobiranje za prava tvoje zemlje, tako da je to sa tehničke strane bilo jako korisno videti, naročito ako imamo u vidu koliko godina pregovora je pred nama. U suštini potpuno je jedna stvar kad zamišljašaš kako bi ovakvi pregovori mogli da izgledaju, a druga kad zaista prisustvuješ svemu tome. U Srbiji je nedavno predstavljena Strategija za poljoprivredu i ruralni razvoj za period od 2014. do 2020, tako da se nadam da ću, u tom smislu, moći da prenesem neka iskustva odavde i da skrenem pažnju kolegama u Srbiji na šta najviše obraćaju pažnju ovde u Britaniji. Mislim da sada bolje razumem šta moramo da uradimo, šta naši programi moraju da sadrže da bismo mogli da povučemo deo novca iz evropskih fondova.