Savremeno obrazovanje podrazumeva ne samo novu tehnologiju kojom ćemo opremiti škole i učionice, već i ulaganje u obuku nastavnika koji će tu opremu koristiti i sadržaj koji je prilagođen modernom načinu učenja i rada.
O specifičnostima modernih sadržaja za organizovanje nastave, važnosti interakcije nastavnika i učenika i potencijalima obrazovanja kao novog tržišta za IT sektor, razgovarali smo sa Gordanom Knežević Orlić, direktorkom izdavačke kuće Klett u Srbiji, koja važi za jednu od najvećih izdavačkih grupa na svetu.
ZAŠTO MISLITE DA JE POTREBNO UNAPREDITI NAČIN NA KOJI ORGANIZUJEMO OBRAZOVANJE?
Iskustvo govori da tri stvari moraju da budu na istom mestu ukoliko želimo da unapredimo obrazovanje. To su: tehnologija tj. hardver, kvalitetan, oblikovan i interaktivan sadržaj i obučen nastavnik.
Naš najveći kapital su naša deca, ako govorimo iz ugla roditelja u Srbiji. Ukoliko danas ne ulažemo u našu decu ne znam šta ćemo imati za 20 godina jer je važno da imamo decu koja će znati da vode ovu zemlju.
Iskustvo govori da tri stvari moraju da budu na istom mestu ukoliko želimo da unapredimo obrazovanje. To su: tehnologija tj. hardver, kvalitetan, oblikovan i interaktivan sadržaj i obučen nastavnik. To su tri stvari koje moraju da postoje ako želimo da zaista unapredimo način na koji obrazujemo svoju decu.
Pre par godina OECD je sproveo istraživanje koje je posebno zanimljivo. Jedan od najvažnijih zaključaka je da zemlje koje žele da iskoriste prednost informaciono-komunikacionih tehnologija za kvalitetno i efikasno obrazovanje pre svega moraju da rade na pobošljanju znanja nastavnika. Savremena nastava ne podrazumeva nastavnika koji samo ispriča gradivo i decu koja ga ponove. Nova tehnologija nam omogućava multimedijalnu interaktivnost, komunikaciju i rad sa decom. S druge strane, deca dosta znaju o novim tehnologijama i najveća postignuća su tamo gde nastavnik prepušta deci da na neki način organizuju čas, da budu kolege sa kojima zajedno radi. Proces učenja na taj način postaje mnogo zanimljiviji, više motiviše decu i bliži je njihovim svakodnevnim navikama.
KOJE PROMENE MISLITE DA SU OBRAZOVANJU NAJVIŠE POTREBNE?
Tu postoje dve stvari koje moraju da se definišu. Uzeću primer šporeta – imali smo tradicionalni smederevac, napredovala je tehnologija i danas imamo šporete koji rade na različite načine. To je jedan deo, to je hardver. Ali i za smederevac i za savremeni šporet morate da imate kuvara koji zna da kuva – u našem slučaju to je izdavač, odnosno autor. Važno je imati svest o tome da priprema nastavnog materijala koji je usklađen sa novim tehnologijama postaje mnogo važnija nego što je do sada bila.
U tom kontektsu, potencijal obrazovnih institucija je ogroman, ali za sada neiskorišćen.
U tom kontektsu, potencijal obrazovnih institucija je ogroman, ali za sada neiskorišćen. Roditelji danas sve više plaćaju privatne časove i tu očigledno postoji neki problem. Nešto u obrazovnom sistemu ne funkcioniše kako treba, nešto nije prilagođeno zahtevima koji se stavljaju pred decu ako to ne mogu da savladaju na času.
Umesto toga, trebalo bi učiniti nešto da se obrazovanje vrati u regularne tokove, da imamo dobro opremljene škole, edukovane nastavnike, da imamo kvalitetan sadržaj sa kojim će moći kvalitetno da se radi i koji će naučiti decu da uče i motivisati ih da napreduju. To su ciljevi koje moramo sebi da zacrtamo.
DA LI MISLITE DA JE OBRAZOVANJE PRIVLAČNO TRŽIŠTE ZA IT SEKTOR?
Obrazovanje kao tržište će sigurno rasti. Nove tehnologije su način na koji se danas prezentuje sadržaj, uči i komunicira. U Evropi postoje škole „bez papira”, koje podrazumevaju elektronski dnevnik, elektronsko planiranje časova, elektronsku komunikaciju sa roditeljima, softvere koji se koriste za kontrolne i pismene zadatke. Ako posmatramo iz ugla izdavača, sada, pored dobrog autora i urednika, morate da imate i dobrog programera koji će napraviti sam softver, i to predstavlja jedan veliki potencijal na tržištu.
Obrazovanje je specifično tržište i potrebna su velika ulaganja kako bismo dobili kvalitetne materijale i mi moramo da idemo u tom pravcu, budući da čitava Evropa i svet to rade. Kada odete na bilo koji sajam obrazovanja u Evropi i svetu vidite da sada već sve manje i manje imate papirnog sadržaja, ali važno je da imate sadržaj. Time što ste kupili računar niste uveli IKT u obrazovanje. To je samo sredstvo koje treba napuniti kvalitetno urađenim sadržajem.
ZAŠTO SU PO VAMA „NOVE TEHNOLOGIJE U OBRAZOVANJU" I DRUGI DOGAĐAJI OVE VRSTE VAŽNI?
Proces menjanja svesti je najteži i najsporiji. Zato mislim da su ovakvi događaji, koji uključuju konferencije, sajmove i prezentacije jako važni kako bi što više ljudi saznalo šta se to novo dešava, da čujemo predavače iz čitavog sveta, diskutujemo i saznajemo šta je ko uradio i šta planira da uradi.
Kod ovakvih događaja je važno što vidimo i aktivne nastavnike i učitelje koji imaju mogućnost i ambiciju da nešto stvore, ali to ne znači da svi oni mogu da budu autori. Ponekad se pogrešno tumači da, sada kada imamo internet i specijalne alate, svako može da napravi kvalitetan sadržaj, a gubi se iz vida da su za to potrebni obučeni timovi. Zahvaljujući vašem događaju možemo da vidimo i upoznamo ljude koji se decenijama bave promenama u obrazovanju.
