Tokom tri godine regionalnog programa 'Škole za 21. vek', koji sprovodi British Council, a finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, skoro milion učenika uzrasta od 10 do 15 godina širom Zapadnog Balkana dobilo je priliku da unapredi veštine kritičkog mišljenja, rešavanja problema i programiranja, u čemu im je pomoglo 18.000 nastavnika i 4000 direktora koji su prošli obuku u okviru projekta.
Program je obuhvatio sve osnovne škole na Zapadnom Balkanu i tako umanjio disparitete između ruralnih i urbanih sredina, podstičući decu iz ruralnih sredina da aktivnije učestvuju u nastavi, razvijaju nove veštine i unaprede svoje samopouzdanje.
U cilju poboljšanja digitalne pismenosti i pripreme đaka za zanimanja budućnosti, svim osnovnim školama na teritoriji Zapadnog Balkana donirano je više od 100,000 mikro:bit uređaja, džepnih računara koji omogućavaju učenje programiranja na zabavan i inovativan način.
U više od 2000 škola obuhvaćenih projektom (od ukupno 4000 škola), osnovane su sekcije za programiranje. Na ovim sekcijama, učenici osmišljavaju kreativne i inovativne projekte korišćenjem mikrobit uređaja, a čak polovinu đaka u ovim sekcijama čine - devojčice.
Podstaknut pozitivnim povratnim informacijama koje ukazuju na snažne efekte programa na decu iz osetljivih grupa, British Council je sproveo istraživanje o uticaju programa širom Zapadnog Balkana.
Istraživanje je pokazalo da je program 'Škole za 21. vek' doprineo značajnom unapređenju analitičkih veština, kritičkog mišljenja i veština programiranja kod dece iz osetljivih grupa, a naročito među devojčicama iz porodica niskog socio-ekonomskog položaja, koje ranije nisu imale priliku da koriste digitalne tehnologije.
Program je doprineo povećanoj motivaciji za edukacijom i pohađanjem škole, posebno među decom sa ozbiljnim poteškoćama u učenju i decom iz veoma ugroženih zajednica, čija je motivacija prethodno bila umanjena zbog osećaja isključenosti, nesigurnosti i neravnopravnosti.
Deca su razvila društvenu osetljivost i empatiju prema svojim drugarima sa invaliditetom tokom izvođenja zajedničkih projekata, što je takođe uticalo na njihovo dalje učešće u inicijativama za podršku drugarima iz ranjivih grupa. Usled sticanja novih veština i snažnog osećaja napretka i uspeha, deca su osetila i veću želju za učenjem, ali i veće samopouzdanje.
Pored toga, nastavnici koji su prošli obuke u okviru programa ističu da je sama upotreba mikrobit tehnologije u različitim nastavnim predmetima unapredila učenje i kapacitete dece da primećuju veze između različitih predmeta. Ove nove nastavne metode i interaktivnije obrazovne tehnike, prema rečima nastavnika, doprinele su i povećanom učešću đaka na časovima i njihovom proaktivnijem pristupu učenju, dok je ovaj program nastavnicima pomogao i u ostvarenju njihovih nastavnih ciljeva.
U izveštaju o uticaju programa na decu iz ranjivih grupa, pored ohrabrujućih rezultata o pozitivnom uticaju na decu iz ranjivih grupa, date su i preporuke za unapređenje nastavnog plana, načina rada sa učenicima kao i okruženja za učenje.
Kao jedna od najvažnijih preporuka, istaknuta je važnost sistematskog uključenja mikrobit uređaja u redovni nastavni plan, budući da rad sa mikrobit-om podržava grupni rad, zbližava učenike i nastavnike i pomaže nastavnicima da ostvare nastavne ciljeve sa svim učenicima na kreativan i zanimljiv način.
Još jedna važna oblast koju je potrebno dodatno razvijati podrazumeva veću vršnjačku podršku u učenju, jer deca često ostvaruju veće koristi kada rade sa nekim ko im je bliži uzrastom i interesovanjima. Ovakav način učenja ima brojne prednosti: deca pokazuju veće interesovanje za rad i ostvaruju bolje rezultate, smanjuju predrasude prema učenicima koji imaju problem u učenju, uče da uvažavaju različitosti i neguju toleranciju i stiču samopouzdanje i sigurnost u radu.
Pored unapređenja informaciono-komunikacione infrastrukture u školama, kao značjana stavka ističe se potreba da se obuči veći broj nastavnika ili da se u školama osnaže procedure koje nastavnike podstiču da sarađuju i razmenjuju znanja sa kolegama.
U cilju unapređenja primene novih tehnika kod dece iz ranjivih grupa, posebno one sa poteškoćama u učenju, važno je da se program obuka proširi barem jednim modulom, koji će se baviti primenom ovih tehnika u radu sa decom iz ranjivih grupa, prevazilaženjem izazova u primeni tehnika KMRP i uključivanjem ove dece u programiranje i slično.
Kao veoma važan zaključak istaknuta je i neophodnost veće podrške devojčicama u povećanju interesovanja za sticanje veština i učešće u STEM oblastima obrazovanja.
Izveštaj možete preuzeti ovde, kao i sažetak izveštaja ovde.
