Jedna od naših uspešnih priča, jeste i ona koja nam dolazi iz „Matija Gubec“ iz Donjeg Tavankuta. Učenici Ognjen Berberović i Stefan Saulić, napravili su projekat pod nazivom Klon Gupčeve lipe – fenološka meteorološka merenja sa kojim su krajem novembra 2019. godine pobedili na trećem po redu takmičenju u programiranju na mikrobit uređajima, održanom u Zrenjaninu.

Povodom ovog velikog uspeha, razgovaramo sa njihovim nastavnikom i mentorom, Brankom Stanićem, koji predaje Tehničko i informatičko vaspitanje kao i Tehniku i tehnologiju.

Šta ste pomislili kad ste prvi put videli mikrobit i da li ste znali šta se sve sa njim može napraviti?

U drugom polugodištu prošle školske godine, nastavnik nam je na času tehnike i tehnologije prvi put pokazao mikrobit. Govorio nam je o mikrobitu - kako je to računar u malom, kako u sebi ima ugrađene senzore za merenje temperature i osvetljenja, senzor za merenje ubrzanja, kompas, da sa njime možemo bežično komunicirati i da ga možemo programirati da obavlja određene zadatke. Pitali smo se, zar tako mali uređaj može sve to? Nismo imali ideju šta se sve može pomoću njega izraditi. Prijavili smo se na sekciju „Klub programiranja“ koju je organizovao nastavnik i polako otkrivali mogućnosti mikrobita.

Koliko vremena je bilo potrebno da se savlada korišćenje mikrobita?

Na časovima informatike i računarstva već smo učili programiranje u programskom jeziku Scratch i Python, tako da smo imali neko predznanje o blokovskom programiranju na kojem se zasniva MakeCode. A kroz zadatke koje smo na sekciji programiranja realizovali, polako smo počeli da povezujemo programiranje sa mogućnostima mikrobita da komunicira sa svojom okolinom putem senzora. Što su zadaci bili zahtevniji više smo naučili, ali ne možemo reći da smo u potpunosti savladali korišćenje mikrobita. Ima još mnogo toga što se da naučiti.

Možete li nam reći ukratko o vašem projektu i koliko vam je trebalo vremena da se spremite?

Projekat smo osmislili kako bi ubrzali i automatizovali fenološka i meteorološka merenja koja su učenici imali obavezu raditi na časovima biologije, a u cilju praćenja porasta klona Gupčeve lipe. Projekat se sastojao od izrade mini fenološko-meteorološke stanice, jer smo smatrali da tako možemo najviše iskoristiti senzorske mogućnosti mikrobit uređaja. Rad na projektu smo započeli krajem maja 2019. godine, uz pauzu za vreme letnjeg školskog raspusta, nastavili smo početkom nove školske godine u septembru i završili projekat početkom novembra. Mada ne možemo reći da je projekat završen u potpunosti, jer imamo ideju da dosadašnjih sedam mernih veličina proširimo sa još četiri. Tako da bismo sa ukupno jedanaest mernih veličina u potpunosti obuhvatili sva i fenološka i meteorološka merenja.

Šta je klon Gupčeve lipe?

Naša škola jedina u Republici Srbiji nosi naziv po slavnom vođi seljačke bune. U rodnom selu Matije Gubeca osnovan je živi arhiv Gupčeve lipe s ciljem očuvanja genofonda Gupčeve lipe. Osnivanju je prethodilo uzgajanje podloga, dvogodišnjih sadnica lipe, uzimanje podloga za kalemljenje te cepljenje i školovanje klonova. Škola je već ranije obnovila saradnju sa svim školama koje nose naziv Matija Gubec u Republici Hrvatskoj, a Hrvatski šumarski institut Jastrebarsko svakoj je školi sa tim imenom darovao po jedan klon Gupčeve lipe. Tako je i naša škola 2010. godine u atrijumu posadila svoj klon Gupčeve lipe,  za koji posedujemo sertifikat s potvrdom o poreklu.

Učenici prezentuju žiriju svoj projekat na takmičenju

Odakle potreba za programiranjem fenoloških meteoroloških merenja? Kakav ste problem rešavali iz vašeg okruženja?

Obaveza svih škola kojima je darovan klon Gupčeve lipe, jeste praćenje porasta lipa kroz fenološka merenja, uticaja vremenskih prilika na porast kroz meteorološka merenja, kao i razmena dobijenih rezultata radi poređenja. U školi, merenja su radili učenici uz podršku nastavnice biologije, a sastojala su se od merenja standardnim metodama ručno. Merenja su bila neravnomerna i često neprecizna, zbog čega smo imali potrebu da rešimo ovaj problem tako što bismo ga ubrzali i automatizovali.

Kako su vam pomogli mikrobit uređaji?

Za projekat smo iskoristili ukupno osam mikrobit uređaja. Njih sedam služi za prikupljanje podataka okoline pomoću senzora - temperature vazduha, temperature i vlažnosti zemljišta, osvetljenosti, količine padavine, brzine i smera vetra, dok osmi mikrobit sakuplja podatke dobijene od njih i prikazuje na računaru u vidu dijagrama. Sakupljeni podaci se kasnije mogu izvesti tabelarno i proslediti drugim školama radi poređenja.

Do kakvih ste zaključaka došli?

Mnogo smo toga novog smo naučili osmišljavajući projekt, rešavajući probleme prikupljanja podataka pomoću senzora, praktično izrađujući delove projekta ručno ili pomoću školskog 3D štampača... Dobro je da je škola bolje opremljena, tehnika napreduje i škola mora pratiti taj napredak, a i mi smo više zainteresovani za rad kada nastavnici koriste ovakve interesantne uređaje poput mikrobita.

Da li planirate novi projekat?

Rad na novom projektu je već u toku. Trenutno pomažemo našoj drugarici u izradi projekta koji je u skladu sa Ciljevima održivog razvoja, odnosno sa Globalnim Ciljevima 14 (Life bellow water) i 15 (Life on land), kako bi se na vreme prijavila na takmičenje Do Your:bit u organizaciji BBC mikrobita. Konkurs je otvoren do 28.2.2018. godine. A možda se i mi budemo priključili. Ideja je osnova svega.

Drugari u školi su nam čestitali i bili srećni zbog našeg uspeha. Možda i drugi, potaknuti nama, naredne godine osmisle svoj projekat.

 

Spoljni linkovi